Saopštenja za medije
EPCG posluje sa sumnjivim komapanijama
Saopštenja za medije
EPCG i dalje nastavlja da manipuliše podacima i krije ključne informacije o svom poslovanju, posebno o ugovorima o izvozu i uvozu struje koje je zaključivala sa kompanijama. Većina uvoza koji je izvršen tokom 2011. godine otpada na samo četiri kompanije kojima je za struju plaćeno preko 45 miliona Eura.
Od četiri kompanije sa kojima EPCG najviše posluje, trenutno se čak protiv tri u regionu vode istrage za korupciju i to protiv „EFT“ Vuka Hamovića, „Rudnap Group“ Vojina Lazarevića i kompanije „Korlea Invest“.
Tako je Hamović u Hrvatskoj obuhvaćen istragom Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), koji istražuje da li je vlasnik EFT-a podmitio bivšeg direktora Hrvatske elektroprivrede da bi ugovorili nabavku skupe struje.
USKOK takođe istražuje i nabavku skupe struje sa firmom „Korlea invest“, a jedan od osumnjičenih u aferi je i bivši hrvatski premijer Ivo Sanader. Procjenjuje se da je budžet Hrvatske spornim ugovorima sa „EFT“ i „Korlea invest“ oštećen za 84 miliona eura.
Pod istragom hrvatskog USKOK-a je i trgovina strujom sa Rudnap-om i Vojinom Lazarevićem, kojeg i u susjednoj Bosni i Hercegovini optužuju da je tajnim dilovima, u kojima je učestvovao i aktuelni ministar spoljnih poslova Zlatko Lagumdžija, obezbijedio privilegije za svoju kompaniju.
Poslovanje EFT-a u Srbiji je takođe praćeno brojnim aferama. Nakon one iz 2004. godine kada su Lazarević i Hamović bili partneri u EFT-u i kada je ova kompanija bez tendera dobila ekskluzivno pravo na uvoz i izvoz struje, najnovija afera koja se vezuje za ovu kompaniju nevjerovatno mnogo liči na ono što u Crnoj Gori EPCG pokušava da “proda” kao normalno stanje.
Naime, medijski prostor u Srbiji ovih dana pune informacije da je Elektroprivreda Srbije (EPS) u periodu od 2008. do 2010. godine firmama Hamovića i Lazarevića platila za uvezenu struju oko 7,6 miliona eura više nego što je od njih dobila za istu količinu koju su oni kupili od EPS-a.
Nažalost, to je razlog zbog kojeg MANS i tražio da se objave svi ugovori o poslovanju EPCG jer smo i tada sumnjali da se radi o kompanijama sa sumljivom poslovnom istorijom, i pojedincima koje u regionu istražuju zbog podmićivanja javnih funkcionera kako bi dobili poslove.
MANS je tražio da se svi ugovori EPCG objave poučen i iskustvom privatizacije Telekoma, koja je na konkretnom primjeru i u prilično preciznom iznosu pokazala i dokazala da pojedini javni funkcioneri i njihova bliža rodbina nisu imuni na korupciju i da postoji opravdana sumnja da su i računi za struju koje građani plaćaju opterećeni ugradnjom.
Stoga ipak odbijamo poziv EPCG da dođemo u njihove prostorije i da se iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti upoznajemo sa dokumentima koji moraju biti javne informacije. Ipak, još jednom pozivamo EPCG da, ako zaista nema šta da krije, objavi javno sve ugovore o uvozu i izvozu struje, kao i ostalu dokumentaciju koja im je poslužila za navodno opravdano povećanje cijene struje, jer građani imaju pravo da znaju zašto plaćaju ovoliku cijenu struje i ko profitira od enormnih računa za struju.
MANS
