Saopštenja za medije
Rebalans budžeta skriva preizbornu potrošnju od oko 16 miliona eura
Saopštenja za medije
U rebalansu Budžeta su skrivena povećanja potrošnje od oko 16 miliona eura koja mogu biti od uticaja na birače u predizbornoj kampanji za lokalne izbore.
Vlada predlaže Rebalans Budžeta sa obrazloženjem da se njime koriguju efekti programa Evropa sad. Međutim, njime se predviđaju dodatna zapošljavanja vrijedna preko 2,7 miliona eura, isplate fizičkim i pravnim licima od 4,5 miliona, i povećanje budžetske rezerve za skoro devet miliona eura za koje nije dato nikakvo obrazloženje u opisu rebalansa.
U rebalansu nema obrazloženja za povećanje troškova kojima se u toku izborne kampanje povećava broj zaposlenih ili angažovanih lica u ukupnom iznosu od preko 2,7 miliona eura, i to neto zarada od skoro 900 hiljada eura, ugovora o djelu od preko 700 hiljada eura, ostalih naknada oko 600 hiljada eura, i konsultantskih usluga od preko 500.000 eura.
Naime, u nekoliko organa dolazi do povećanja neto zarada na osnovu preraspodjela unutar njihovih budžeta, pa u rebalansu nema nikakvog obrazloženja za te promjene. Te institucije uključuju Upravu prihoda i carina kod kojih se povećavaju neto zarade za skoro 300 hiljada eura, Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sa rastom od preko 160 hiljada, Ministarstvo unutrašnjih poslova sa preko 150 hiljada i Uprava za šume sa 100 hiljada eura većim neto zaradama.
Slična je praksa i sa ugovorima o djelu gdje se iz obrazloženja rebalansa ne vidi da institucije vrše preraspodjelu svojih budžeta i povećavaju te izdatke u toku izborne kampanje. Tako je Ministarstvo finansija predvidjelo preko 240 hiljada eura veće isplate za ugovore o djelu nego u važećem budžetu, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija 120 hiljada više, a Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma preko 73 hiljade eura. Slijedi Ministarstvo odbrane sa povecanjem preko 52 hiljade eura, Ministarstvo kapitalnih investicija i Služba Predsjednika Crne Gore sa po 50 hiljada eura, Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 40 hiljada eura, Kabinet Predsjednika Vlade i Generalni sekretarijat Vlade Crne Gore sa po oko 15 hiljada eura.
Pored toga, bez bilo kakvog obrazloženja, za ostale naknade u Ministarstvu finansija predviđeno dodatnih 487 hiljada eura, u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma dodatnih 46 hiljada, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova 20 hiljada eura.
U rebalansu nema obrazloženja ni za povećanje konsultantskih usluga kod Uprave za saobraćaj od preko 500 hiljada eura ili 15% u odnosu na važeći budžet te institucije.
Budžet Ministarstva odbrane za ostale transfere pojedincima raste za skoro 250 hiljada eura, a za to nije dato obrazloženje u rebalansu. Do tog rasta je došlo na osnovu preraspodjele unutar budžeta institucije, ali se tim ova budžetska stavka povećava za preko 20% u odnosu na važeći budžet.
Za značajan rast budžeta nekih institucija u rebalansu je dato samo šturo obrazloženje, iako se na taj način u toku izborne kampanje značajno povećavaju subvencije pravnim i fizičkim licima
Tako Zavod za zapošljavanje rebalansom traži povećanje od tri miliona eura za subvencije poslodavcima koji zapošljavaju lica sa invaliditetom, odnosno za skoro 30%. U obrazloženju je navedeno da ta sredstva, u toku izborne kampanje, treba povećati “zbog konstantnog rasta zahtjeva za subvencije”.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rebalansom povećava subvencije za proizvodnju i pružanje usluga za 1,5 miliona eura. U obrazloženju se navodi da su ta sredstva namijenjena za nabavku mehanizacije i grla radi povećanja proizvodnje mlijeka, kao i „za razvoj proizvodnje pilećeg mesa”.
U toku izborne kampanje budžetska rezerva se povećava za trećinu, a za skoro devet miliona eura povećanja nije dato nikakvo obrazloženje.
Tekuća budžetska rezerva se povećava za 18,2 miliona eura, odnosno sa 67 na 85 miliona eura. U obrazloženju se navodi da sedam miliona odnosi na obezbijeđivanje nedostajućih sredstava za potrebe Fonda za zdravstvstveno osiguranje, a 2,5 miliona na jačanje bezbijedonosne informatičke infrastrukture”. Međutim, u rebalansu nema nikakvog obrazloženja za preostalo povećanje budžetske rezerve od 8,7 miliona eura.
Naglašavamo da se sredstva iz budžetske rezerve mogu koristiti za isplate pojedincima, iako je u pitanju izborna godina, jer je na snazi odluka o epidemiji COVID-a, u suprotnom bi takva praksa bila zakonom zabranjena.
